Cao drage moje..:)


Iz naslova vec mozete videti da ce ovo biti malo drugaciji post, nego sto je to do sada bilo na blogu, ali ovo je zapravo pocetak jedne nove rubrike, u kojoj cu u narednom p[eriodu  deliti sa vama svoja iskustva  vezana za temu o kojoj danas pisem.A rec je o gubitku tezine, tacnije o mojoj prici.


                                   


Pre nego sto zapocnem sa konkretnim delom ovog posta, zelim da kazerm par stvari.Naime, uvek je vazno da volite sebe bez obzira da li imate 50 ili 100 kg.To je potpuno nebitno.Nemojte nikada da dozvolite da vam drugi ljudi sude na osnovu vaseg fizickog izgleda, i da vam to poljulja samopozudanje.Niste nista manje drugaciji ili vredni od njih.Ukoliko zelite da menjate bilo sta na sebi radite to iskljucivo zato sto vi zelite, a ne zbog tudjih misljenja.Jer je to apsolutno pogresno.

Ja sam od malih nogu bila devojcica sklona gojenju, a moj najveci porok bila je cokolada.Od kada znam za sebe, maksimalo sam uzivala u ovom slatkisu, a nazalost to mi je vremenom stvorilo veliki problem.Tokom osnovne skole bila sam fizicki vise aktivna, a kako u to vreme obicno krece i pubertet, imala sam srecu da sam dovoljno izrasla te da mojih tadasnjih 70 kg ne izgledaju toliko lose.

Kada je dosla srednja skola, zbog iste sam se privremeno preselila u drugi grad i pocela da zivim u ucenicnom internatu.Da se razumemo, hrana u njemu nije bila nimalo losa, kada sada razmislim o tome, ali mene je u to vreme najvise gojila brza hrana i cokolada, jer sam izbegavala da jedem hranu koja se sluzila u domskoj kuhinji.Tokom srednje skole ugojila sam se 25 kg, te sam istu napustila sa 95kg.Tada je valjda trebala da mi se ukljuci lampica i da prestanem da se gojim, ali to se nije desilo.U medjuvremenu zdrastveni problemi su ucinili svoje, ali necu njih toliko kriviti, koliko sebe sto sam i posle njih nastavila da jedem slatkise.Iz prethodnih redova vec mozete da zakljucite da su razlozi mog gojenja slatkisi, prvenstveno cokolada.

Kada sam poslednji put odlucila da stanem na vagu imala sam 130 kg. To je bio jako neprijatan trenutak za mene, i znala sam da moram nesto da menjam.Ali pritisak okoline je bio toliko veliki, da mi je i najmanju volju ubijao. Ali pre tacno godinu dana, sam shvatila da ne zelim da zivim vise kao takva osoba, i da moram da se promenim.Ja sam po prirodi jako stidljiva, i visak kilograma je bukvalno progutao moju licnost.


Tokom svoje faze gojenja, imala sam i par gde sam drzala neke dijete.Da se razumemo, dijeta je cista glupost, gubljenje vremena.Da vam privremeni efekat, a zapravo kada prestanete sa njenim pridrzavanjem, kilogrami se vrate. Da bi ste smrsali, morate da menjate svoj nacin zivota, jer samo tako mozete da sprecite da vam se ti kilogrami vrate.Takodje, prestanite da se opterecujete reklamama, internet clancima, ili onim groznim pilulama koje vam obecavaju efekat preko noci.Sve sam to probala, i apsolutno takve stvari nemaju veze sa zivotom.


                     

Necu reci da sam od pocetka svog plana gubljenja kilograma, bila bas disciplinovana, jer sam sebi jednom nedeljno dozvoljavala da uzivam u slatkisima.Ali, vremenom shvatila da mi to zapravo ne pricinjava zadovoljstvo kao pre, a trenutak kada sam potpuno bila sigurna u to, je onaj kada sam pored rafa sa slatkisima prolazila bez imalo zelje da se okrenem i kupim koji.

Ono sto zelim da vam kazem, jeste i to, da vam niko nece reci da ce te na pocetku uz dobar plan ishrane i vezbanja, gubiti kilograme zaista brzo, ali da ce to vremenom teze ici, i da ce te morati vise da se trudite.Dva kljucna elementa za gubitak tezine jesu vezbanje i ishrana.I bilo da je vasa ishrana potpuno zdrava, trebalo bi da vezbate, jer samim tim oblikujete svoje telo, pogotovo ako ste imali bas visak kilograma.


Ja sam za godinu dana izgubila 75 kg, i mozda ce to nekome delovati kao lose ili nemoguce, ali upornost je najbitnija od svega.Sada imam 55 i zaista ne mogu biti srecnija.Ako ste reseni da izgubite kilograme, morate da date sto posto od sebe i da nikada ne dozvolite da vam hrana stane na put.Morate da razdvojite sta je dobra i losa hrana, i da svaka nezdrava opcija moze imati svoju zdravu.Kada imate zelju da pojedete nesto sto je puno secera, zapitajte se da li je vasem organizmu neophodno tako nesto, i da li vi to stvarno zelite.U prvi mah ce vam se uciniti da stvarno zelite,ali ako malo razmislite shvaticete da nije zapravo tako.Kao neko ko je bio zavisnik od slatkisa, mogu da vam potvrdim da je moguce resiti se tog poroka, samo ukoliko ste zaista uporni.

Za kraj ovog dela zelim samo jos da dodam, da je ovo moje licno iskustvo, i da ne znaci da ce ono sto je meni,  svima odgovarati.Jer smo svi mi drugaciji.I da pre bilo kakve drasticne promene, uvek konsultujete strucno lice koje ce vam skrenuti paznju na to da li trebate da se odlucite za neki drastican korak ili ne.



To bi bilo sve za danas.Ovo je prvi deo, a vec uskoro vam kuckam i drugi, gde sa vama delim svoj nacin ishrane i vezbanja, koji mi je pomogao prilokom gubitka kilograma..:)

                   Volela bih da mi u komentarima pisete vasa misljenja vezana za ovu temu..:)


                                          Do narednog posta..:) MiMi..:)))